admin 09/04/2021

Dakle cene hrane u svetu nastavile su da rastu deseti mesec zaredom i potrošači u Srbiji zabrinuti su zbog velikog izdvajanja za najosnovnije životne potrebe. Ekonomisti pokušavaju da predvide šta će sve poskupeti i kako će to uticati na građane.

– Za hranu izdvajam mnogo više nego pre godinu dana, a kupujem iste proizvode i namirnice. Spremam kod kuće i uglavnom u marketu kupujem meso, mlečne proizvode, ulje i pecivo, bez ikakvog luksuza. Sve je to skuplje u proseku za 30, 40 dinara. Tek kada dođem na kasu i sve saberem, shvatim da je to drastičan skok. Ako se ovako nastavi, gotovo da će 60 odsto kućnog budžeta ići samo na hranu za prosečnu četvoročlanu porodicu, kaže Milena Andrić (36).

Do kada će cene hrane rasti, hoćemo li moći to da ispratimo sa prosečnom platom u Srbiji i kako će to uticati na građane, odgovorila je Milica Gavrić, ekonomista i stručnjak za privredu.

ŠTA JE POSKUPELO, A ŠTA ĆE TEK DA POSKUPI?
Da porast cena nije samo utisak potrošača već globalni problem sa kojim se trenutno suočavaju sve zemlje na svetu, pokazuju svi svetski proračuni i podaci.

Dakle cene prehrambenih proizvoda na globalnom tržištu nastavile su da rastu i najviše su poskupeli mlečni proizvodi, meso i biljna ulja, izvestila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

– Uz to, cene pet osnovnih životnih namirnica, a to su biljna ulja, šečer, meso, mlečni proizvodi i žitarice, zapravo su najviše u poslednjih šest godina, od juna 2014. godine. To je ono što najviše zabrinjava jer su to osnovne životne namirnica, dok je poskupljenje konditorskih proizvoda, alkoholnih napitaka, cigareta i industrijske hrane stavljena u drugi plan – kaže Milica GavriĆ.

Kada se posmatra na mesečnom nivou, najveće poskupljenje prošlog meseca zabeležili su mlečni proizvodi.

– Cene maslaca su najviše prednjačile zbog manje proizvodnje, samim tim i povećanje potražnje. Cene mleka su takođe povećane. Cene biljnih ulja su u martu dostigle najviši nivo za deset godina. Turbulencije sa cenama ulja su bile iznenađenje za sve ekonomiste i takve stvari je teško predvideti – kaže Milica Gavrić.

Takođe o poskupljenjima mesa sve više se govori i očekuje se da će cena mesa rasti zbog pooštrenja uslova rada mesara, povećanja troškova klanica i problema sa izvozom mesa zbog pandemije.

– Prošlog meseca cene mesa su porasle za skoro tri odsto, kada se uporedimo sa cenama u februaru ove godine. Porasla je cena piletine i svinjetine,dok je govedina jedino ostala donekle stabilna. Trenutno je tržište preplavljeno jagnjetinom, jer farmeri širom sveta žele da smanje broj stada, a to zapravo znači da je ovo pojeftinjenje samo trenutno, dok u narednom periodu možemo da očekujemo poskupljenje jagnjećeg mesa.

Mnogim namirnicama cena je trenutno opala, ali kada se uporede sa prošlom godinom, jasno je da je cena uprkos tome veća i za 30 odsto u odnosu na cenu od pre godinu dana.

– Sada su pale izvozne cene pšenice, cene kukuruza i pirinča, dok su cene sočiva porasle. Iako su cena žitarica trenutno pale, one su mnogo veće nego u martu prošle godine, za čak 26 odsto. Očekuje se da će svetska proizvodnja žitarica ove godine porasti više nego ikada, ali videćemo kako će to uticati na cene. Cene šećera su takođe trenutno opale, ali su i dalje veće za 30 odsto od cena u martu prošle godine – kaže ekonomistkinja.

Ono što za sada može da se predvidi, to je da će cene hrane narednih meseci sigurno rasti, dok će pojedina pojeftinjenja biti samo trenutna.

– Kako za sada stvari stoje, mleko, voće, meso i mlečni proizvodi će sasvim sigurno biti sve skuplji, zbog velikih potresa i promena na tržištu, pojačanog uvoza i promena u poslovanju svetskih kompanja, koje su uzrokovane pandemijom – objašnjava sagovornica.

ZAŠTO JE DOŠLO DO NAGLIH SKOKOVA?
Problem povećanja cena hrane gotovo sve države u svetu u najvećoj meri objašnjavaju spoljnim faktorima, dok se pandemija se spominje kao osnovni razlog.

– Vodeće ekonomije sveta diktiraju cene povećanjem potražnje i smanjenjem globalne punude. Svi smo povezani i “mali igrači” definitivno zavise od svetskih sila. Na primer, kada postoji problem sa cenom goriva, transport je smanjen, manji je broj raspoloživih brodskih kontejnera, manji uvoz. Samim tim, povećana je potražnja i svi se “otimaju” za ogromne količine pšenice, mleka ili voća. U toj trci, najčešće pobeđujuKina i Amerika, na koje ode ogromna količina proizvoda, hrane i svetskih rezervi – kaže ekonomistikinja.

Kako objašnjava, zbog pojačanog uvoza, ali i pada proizvodnje i problema sa transportom, nastaje najveći broj skokova cena.

– Cene sojinog ulja su porasle zbog potražnje iz sektora biodizela. Skok cena je uzrokovan je malim zalihama većine biljnih ulja koje su dostupne, a dodatna je potražnja i od investicionih fondova koji kupuju biljna ulja naročito tokom zdravstvene krize – kaže Milica Gavrić.

ŠTA DA RADI KUPAC U SRBIJI?
Kada se proceni da su zalihe dobre i da postoje povoljni izgledi za dobru proizvodnju, cene padaju. Zato je važno da se visine marži osnovnih životnih namirnica svede na ekonomski opravdan nivo, primeren situaciji u kojoj smo se našli.

– Nikakve kratkoročne mere nam ne mogu nam pomoći. Najbolje bi bilo kada bi se poljoprivreda organizovala u skladu sa pandemijom, samim tim pojačalo stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo. Recimo da možemo da ograničimo uvoz mesa dok ne potrošimo svoje. Ako cene u marketima rastu, uvek se može kupovati kod malih trgovaca, domaće proizvodnje koji su često povoljniji nego uvezena hrana koju kupujemo u radnjama – kaže ekonomistikinja.

Kako kaže, dobar primer je to što je u BIH Federalna vlada donela odluku o propisivanju neposredne kontrole cena za pojedine osnovne životne namirnice, utvrđivanjem maksimalne marže.

Svi su obavezni da utvrde i primenjuju marže tako da u veleprodaji ne prelaze maksimalnu visinu od šest odsto i u maloprodaji maksimalnu visinu od osam odsto na nabavnu cenu. Obaveza se odnosi na sve vrste brašna i hleba, peciva i druge pekarske proizvode, aktivni kvasac, mleko i mlečne prerađevine, jaja i proizvode od jaja, šećer, čaj, začine, so za ljudsku ishranu, pirinač, testeninu, biljne i životinjske masnoće, sve vrste svežeg mesa, ribe i njihove prerađevine, sirće, mesne i riblje konzerve i jestivo ulje.

Odluka se odnosi i na hranu za dojenčad i malu decu, dodatke ishrani, dijetetske proizvode, hranu za posebne medicinske potrebe, pelene za jednokratnu upotrebu, kao i sredstva za higijenu. Rast cena je ograničen i za sve vrste semenskog i sadnog materijala, sredstva za zaštitu zdravlјa bilјaka, stočnu hranu i veštačko đubrivo, navodi se u odluci.

Leave a comment.