Tokom odrastanja moja porodica je bila ona koju su svi sažaljevali zbog siromaštva.

Ukoliko bi neko imao odjeće, kao i obuće, i hrane viška donosili su nama.

Moji roditelji su tu pomoć bjeručke prihvatali i nikada se nisu trudili da nađu normalan posao.

Oni su uvijek imali neke izgovore kako neki posao ne valja i zašto on nije za njih.

Mene i sestru su zbog toga ponižavali u školi.

To me je naučilo da se sama borim za sebe te sam sa 16 godina počela da radim uporedo sa srednjom školom.

Zajedno sa poslom sam završila i master te dobro zarađivala.

Svojima sam slala novac iako nisu zaslužili.